31.12.2016.

December in pics


Poslednji je dan u godini, ali nisam spremila rekapitulaciju 2016, već samo ovu malu mesečnu, kao što obično radim. Sedim kod kuće s žestokom prehladom, tako da ću verovatno leći oko 10 uveče, nikakav doček nisam isplanirala. Vama svakako želim lep provod i sve najlepše u 2017, da budete srećni, zdravi, nasmejani i da pročitate mnogo lepih knjiga. 

U decembru sam, nakon 2 godine pauze, počela ispočetka da čitam serijal o Hariju Poteru i baš mi prija. Gledam da usput pročitam i neku novu knjigu, ali se ne opterećujem. 

Išla sam na Noć knjige i snabdela se ''zimnicom'', imam šta da čitam sve do leta, a i duže.

 Jedan od retkih momenata ispred televizora, naravno da nisam uspela da pogledam celu epizodu (ko je rekao Ogi?)

 Moja jelka je ove godine u bojama crvene, srebrne i bele. Ukrasi su nam ostali u Crnoj Gori, pa sam navrat-nanos kupila nove. Nisam htela da se razbacujem, tako da nam je stan manje ukrašen, ali se sledeće godine vraćamo u punom sjaju, nadam se. 

Zanimala sam se kupovinom i pakovanjem poklona svakog vikenda i opet nisam uspela sve da obavim, treba još dva poklona da kupim i uručim do Božića. Volim da obradujem drage ljude i uopšte ne očekujem da mi uzvrate. Doduše, suptilno sam nagovestila nekima da bih volela da imam Valar morghulis šolju koju sam videla u Defi knjižari, nadam se da će se neko setiti. U suprotnom, nema veze, kupiću je sama. 

Pre nego što nam je temperatura otišla u minus, išla sam relativno često u duge šetnje, sad pauziram. Na Zemunskom keju inače uvek bude nešto hladnije. 

Ovo je jelo koje sam najčešće spremala u decembru - brzi vegetarijanski ručak. 

A kupovno jelo koje mi je bilo omiljeno ovog meseca je pita sa spanaćem i brokolijem iz Skroz dobre pekare.

Ostavljam vas sada, uz šolju vrelog čaja u rukama i zamućene glave. Bila sam čak uvila kosu zbog Nove godine, ali sam morala da ležim dobar deo dana jer sam iscrpljena, tako da sad s kosom razbarušenom od ležanja i u kaputu (ceo dan drhtim od hladnoće) izgledam kao Kapetan Kuka. S osmehom u 2017! 

28.12.2016.

The cursed child


Za neke dugoočekivani, za mene iznenadni nastavak Harijevih dogodovština (prestala sam da pratim dešavanja u čarobnjačkoj Internet zajednici, tako da nisam imala pojma šta se sprema). Bila sam toliko neupućena da sam se čak iznenadila kada sam kupila knjigu, otvorila je i ugledala dramski tekst, mislila sam da je i ovo roman. Međutim, znala sam u čemu se sastoji zaplet (''Albus i Skorpijus uzmu vremenski okretač da bi spasili Sedrika Digorija i sve zeznu'', parafraziram svoju rođaku Anu koja mi je otkrila suštinu, ''a Cursed child je u stvari dete Voldemora i Belatriks, Delfi''), tako da prilikom čitanja nisam doživela bogznakakva iznenađenja. Zapravo, iznenađenje je bilo to da mi je knjiga bila sasvim čitljiva i u određenoj količini zanimljiva, tako da sam je pročitala za dva popodneva. 

Za razliku od standardnih HP knjiga, ovde priča nije prikazana iz Harijeve perspektive (ono što zna Hari, zna i čitalac), već je akcenat na Harijevom sinu Albusu Severusu, koji pohađa Hogvorts i nerazdvojan je drug sa Melfojevim podmlatkom, dobroćudnim Skorpijusom i s kojim je smešten u zajedničku kuću - Sliterin. Vrlo bitan deo je i zategnut odnos oca i sina: Harijevi pokušaji da razume Albusa i Albusov osećaj nepripadanja i neprilagođenosti, život u senci slavnog oca i popularnog starijeg brata. Radnja počinje otprilike dvadeset godina nakon sedme knjige. 

Sam Hari je prikazan kao sredovečan čovek, pomalo već u godinama (iako je rođen 1980, a sada je 2016.), Hari je prikazan kao četrdesetogodišnjak (ili čak s kojom godinicom više), pomalo već umoran, usporenih refleksa, dakle, kao da je ispao iz glave nekog omladinca kome je, svako ko je prešao tridesetu, jednom nogom već u grobu - podilaženje mlađoj publici. Autori ovog scenarija pisanog za izvođenje na londonskom Vest Endu su gospoda Džek Torn i Džon Tifani, a ime Dž. K. Rouling stoji da bi prodalo knjigu (podrazumeva se da je Harijeva stvoriteljka aminovala čitav projekat). 

Iskreno, smatram da knjiga nije vredna trošenja tih hiljadu dinara koliko košta (dok bih za ''prave'' knjige o Hariju dala opet i opet toliko), ali sam, kao i svi stari ljubitelji serijala, morala da je imam. Od samog početka sam imala vrlo niska očekivanja (tipični fan fiction materijal), tako da se nisam razočarala, čak sam se pomalo i oraspoložila shvativši da neće biti naporno kao što sam mislila. Možda je pročitam još koji put u životu, ako budem zaludna.  

19.12.2016.

The Tenant of Wildfell Hall


''Stanarka napuštenog zamka'' En Bronte

Konačno mi je i treća sestra Bronte pala šaka! Kupila sam ovu knjigu pre mesec-dva i relativno brzo je došla na red, kad se uzme u obzir da neke knjige u mojoj kućnoj biblioteci čekaju godinama da budu pročitane. 

Sama knjiga je prosečnog obima (oko 380 strana), ali sam je prilično razvukla. Nije mi bila primamljiva iz nekog razloga. Pretpostavljam da je suviše razvučena, a opet, dopadaju mi se Enini opisi, ambijent engleske provincije, smena godišnjih doba i introspekcija dvoje glavnih junaka, Helen i Gilberta. Roman je u formi pisama koje mladi Gilbert Markam šalje svom prijatelju Džeku Halfordu (o kome, pak, ne saznajemo gotovo ništa). Ipak, spisateljica nije odolela da nam ne pokaže i žensku perspektivu, te nju nalazimo u centralnom delu ovog romana, ispripovedanu iz ugla Helen Hantignton, odbegle supruge koja se nastanila u napuštenom zamku i svojim dolaskom uzburkala mirnu seosku sredinu. Tračevi i nagađanja prate mladu ženu na svakom koraku, a ona ih podnosi sa mirom i gordošću, brižno se starajući o svojoj najvećoj dragocenosti, sinčiću Arturu. Između Helen i Gilberta, kicoša iz susedstva, razvija se nešto nalik na prijateljstvo i oni uživaju u zajednički provedenom vremenu, trudeći se da ispoljavanje emocija svedu na najmanju meru. I uopšte, ponašanje tadašnjeg visokog društva je prilično uštogljeno, žene svoje muževe zovu gospodom i persiraju im, a o nekim stvarima, koje su danas potpuno uobičajene, nedolično je govoriti.

Knjiga je kod mene dobila prelaznu ocenu, ne žalim što sam je pročitala jer sam to dugo želela. Ono što mi se nije dopalo je okolišanje - razvučena radnja, dijalozi između likova deluju usiljeno i nedovoljno direktno, ali opet, to posmatram u kontekstu tog vremena i podneblja. 

Poruka koju nam gđica Bronte saopštava je da ne trpimo nasilje u braku, u ma kom obliku se ono ispoljavalo i da se odvažimo na samostalni život kojim ćemo sami gospodariti, ne obazirući se na to šta će okolina misliti o nama. U vreme kada je knjiga napisana, takav stav je bio nečuven i krajnje nepriličan, pa je naišla na osudu. Poput svojih sestara, i En je pisala pod muškim pseudonimom. 

11.12.2016.

Zimske preporuke


Uveliko smo zagazili u decembar, pa sam odabrala nekoliko knjiga, odnosno predloga za čitanje ove zime - praznici nam stižu, napolju je hladno, tako da je ovo doba godine idealno da se kod kuće ušuškamo s dobrom knjigom. Neke od ovih naslova sam već pominjala u svojim videima, ali sam odlučila da ih navedem i ovde pošto ne gledaju svi Youtube. 

Snežna Latica i lepeza tajni (Liza Si) je dirljiv roman o ženskom prijateljstvu, smešten u tradicionalnu Kinu i opisuje težak položaj žena i njihovu ulogu u društvu podređenom muškarcima.

Hari Poter (Dž.K. Rouling)- serijal o neobičnom dečaku, njegovim danima u Hogvortskoj školi za veštice i čarobnjake i borbi između dobra i zla. Više puta sam čitala sve ove knjige, zapravo, baš sam juče započela Kamen mudrosti, posle nekoliko godina pauze. 

Božićna priča (Čarls Dikens) - ova zbirka obuhvata  kratkih priča u tužno-srećnom duhu Božića. Nazivi priča, pored Božićne pesme (A Christmas Carol) su: The Chimes, The Cricket on the Earth, The Battle of Life, The Haunted Man

Lav, veštica i ormar (K.S. Luis) - prvi (ili drugi) deo Letopisa Narnije, zavisi kako na to gledate. Odabrala sam ga jer je u njemu čarobna zemlja Narnija pod snegom i vladavinom surove zimske kraljice. 

Grrrim (Karen Duve) - volim da čitam bajke zimi, a danas vam predlažem njihovu alternativnu varijantu. Spisateljica je uzela neke od najpoznatijih bajki braće Grim i ispričala ih na svoj način. 

Poslednji ruski car (Robert Aleksander) - lepa i tužna priča o poslednjim danima carske porodice Romanov ispričana iz ugla jednog od zaposlenih koji su boravili u istoj kući sa zatočenicima. 

Dama s kamelijama (Aleksandar Dima Sin)  govori o nesrećnoj mladoj prodavačici ljubavi Margariti i posebnom odnosu koji je imala sa Armanom, koji nam priča ovu priču.

Čajna ruža (Dženifer Doneli) prikazuje nam težak i buran život mlade Irkinje Fione Finegan, mukotrpni rad u fabrici, romantične snove o zajedničkom životu sa piljarem Džoom, ljubav prema čaju i mržnju prema čoveku koji ju je lišio porodice. 

Oliver Tvist - još jedan Dikensov klasik, govori nam o sudbini najpoznatijeg siročeta na svetu. 

Božić Herkula Poaroa (Agata Kristi) - odabrana iz očiglednog razloga. Stari bogataš Simeon Li ubijen je u svojoj kući, u iznutra zaključanoj sobi, a glavni osumnjičeni su članovi porodice i posluga. 

Deda Pras (Teri Pračet) - još jedna avantura smeštena u uvrnuti Disksvet. U ovoj knjizi dadilja-vojvotkinja Suzan ima da obavi težak zadatak, lord Dauni iz Esnafa ubica dobio je ponudu koja se ne odbija, da ukloni Deda Prasa (u originalu se zove Hogfather), Smrt pokušava da podeli poklone deci...zabavno i komično i idealno za čitanje u periodu oko Božića.