31.01.2014.

January in pics

    January was pretty calm, peaceful month filled with relaxation, spending quality time with my family, indulgence, watching films and TV series, drinking hot wine and tea, shopping for friends and family - pretty much like every January so far since I've graduated.

Januar je bio prilično miran mesec, proveden u opuštanju, kvalitetnom vremenu sa porodicom, hrani i piću i, potom, vraćanju svakodnevnom životu i obavezama. Proteklih meseci sam izbegavala ljude i bilo kakva slavlja i okupljanja, tako da se tek sada, postepeno, vraćam takvim stvarima. 

My favourite bag this month - probably because it's new

Torba koju sam najčešće nosila ovog meseca, verovatno zato što je nova pa mi nije dosadila. 
Pizza - obožavam Keopsove pice, ali ova s kulenom mi nije bila nešto, ne znam do čega je.
Desno - pivnica Crveni rak, moje omiljeno mesto za izlazak u Zemunu. Tu leti ispijam točeno pivo, a zimi uživam u kuvanom vinu. 
Kod mog rođaka Peđe u Rumi - roštilj i domaća rakija. Taj momak stvarno ume da uživa. Ja, doduše, ne volim klasičnu rakiju već povremeno popijem neku aromatičnu, toliko slatku da uopšte nema ukus kao rakija. 

Drama u prodavnici - šta izabrati (ne za sebe, već za poklon)

Poslednja poseta DM-u i ulov odatle. Sve sam odmah počela da koristim, sem kupke od nektarine i kokosa koju čuvam za proleće. 

Novi čaj - zeleni sa tropskim voćem (uzgred, ne dopada mi se ta kombinacija pa ga više neću kupovati) i novi planer. Odavno nisam sebi kupila ništa u roze boji, a ova sveščica mi je odmah privukla pogled. Prosto mami da se u nju nešto stalno zapisuje. 

Nova zavisnost je Čoko Smoki. Probala sam ga kada se tek pojavio i nije mi se dopao, međutim, sad je redovno na repertoaru. 
Sephora kozmetika koju sam dobila još za rođendan, ali sam čuvala za zimu jer je tada pravo vreme za vanilu. 
Još grickanja, čajeva i čitanja. 
Serija mog detinjstva, Put za Evonli, koju ponovo gledam i iz drugačije perspektive uživam u stanovnicima tog bajkovitog mestašceta i nekog vremena u kome su žene bile dame, a muškarci džentlmeni, deca se igrala napolju i gde se znao neki red.
U januaru sam gledala više filmova, između ostalog tu su: Hobit, Vuk sa Vol strita, Američka prevara, Gravitacija... Ako bi trebalo da odaberem onaj koji mi se najviše svideo, glasala bih za Hobita. 
                                                                                  Moj Zemun

25.01.2014.

Closet Confidential


Super Nova me je tagovala za  ovaj post, pa sam se malo zanimala time ovog subotnjeg jutra. Unapred se izvinjavam što nemam fotografije svih stvari koje ću ovde pomenuti jer su neke od njih umotane na dnu kutija, pa ću vam ih pokazati nekom drugom prilikom. Pošto je januar, letnje stvari nisam uzimala u obzir već samo one koje imam u ormaru ovih dana. Takođe nisam uzimala u obzir aksesoare (tašne, obuću, nakit itd.) već samo odevne predmete. 

1. Najstariji odevni predmet u ormaru?
Maturska haljina iz 2003. je jedna od starijih. Ali, možda najstarija stvar koju imam, a da je i dalje nosim je svetlozelena majica koju sam kupila 1996-1997. u Atini (ne znam tačno jer sam tokom leta obeju tih godina boravila tamo). Neverovatno se malo promenila svih ovih godina. Naravno, sad služi samo za nošenje po kući i spavanje. Imam i par stvari koje sam sačuvala za uspomenu iz dečjih dana, ali pretpostavljam da se one ne računaju jer ih ne nosim. 

2. Najnoviji odevni predmet?
Najnovija je ova siva majica koja još uvek ima etiketu na sebi (često kupujem basic komade), a druga je ovaj donji deo pidžame koji sam kupila u Amibu (to su one prodavnice  sa domaćom robom, drže pamuk iz Arilja).

3. Najskuplji komad
Venčanica. Platila sam je nešto više od 300eur. Nisam neko ko troši mnogo para na odeću, najskuplje stvari koje imam (Ralph Lauren, CK itd.) sam uglavnom dobijala iz SAD gde mi žive brat i još neka rodbina. 


4. Najjeftiniji/najpristupačniji odevni predmet (koji često nosiš)
Najčešće nosim helanke, imam nekoliko pari i sve su koštale po otprilike 5 eur. Nosim ih po kući i na treninge. Atlet majice takođe malo plaćam, a često nosim. 


5. Koji odevni predmet je bio najbolji ulov?
Prvo što mi pada na pamet je nova haljina na koju sam bacila oko, bila je oko 80eur, što mi je bilo previše za komad poliestera, pa sam čekala da je snize i na kraju platila 28e. Nisam je slikala jer je čuvam za jednu veoma posebnu priliku, pa ćete je tada videti. 

6. Komad za koji si najviše para protraćila?
Crvena suknja iznad kolena za koju sam se još na kasi pokajala, ali mi je bilo glupo da je vratim (idiot). Nije bila preterano skupa (mada, ni jeftina), ali s obzirom na to da je nijednom nisam obukla, smatram je najvećim traćenjem para. Stajala mi je u ormaru godinama, i prošle godine sam je bacila, zato nema slike. Ipak, da ne bih ostala dužna još jednu sliku, postaviću još jednu promašenu investiciju, a to je ovaj crno-roze korset. Pozadi ima bezbroj kukica koje treba zakačiti, što je praktično neizvodljivo bez nečije pomoći. Da ne pominjem da je kičeraj. Izvinjavam se što kačim veš, nadam se da nikoga neću uvrediti. 
BONUS PITANJE - pokažite nam 3 trenutno najdraža komada odeće

Jedna od stvari koje trenutno najviše nosim je ovaj sivi kaput, koji ste često mogli da vidite i na blogu. Zbog boje je lak za kombinovanje, pa samo menjam šalove uz koje ga nosim - crveni, zeleni, plavi, beli...

Tamnoplave farmerke, prugasti džemper i crna pencil suknja (bolje se vidi OVDE)

Ljubičasti kaputić (ili je to jakna?) koji mi je suprug kupio. Sviđa mi se zbog neobične boje, mada je jako nezahvalan za slikanje - boja uvek ispadne bezvezna, uopšte nije ona divna tamna boja šljive kao uživo. Imate ga u OVOM postu.
 (znam da ovo nisu 3 stvari nego 5, ali to sam shvatila tek kad sam ih uslikala)


To bi bilo to ovako na brzaka, planirala sam još odavno jedan detaljni post o ormaru, ali za to treba ipak više vremena. Doći će na red kad-tad. Sada treba da tagujem 10 koleginica-blogerki; ne znam da li su već tagovane od strane nekog drugog. U svakom slučaju, ovo bi trebalo da bude neobavezna, zabavna stvar koja će nas još malo približiti jedne drugima. 



23.01.2014.

Still Alice

Moje juče nestaje, a moje sutra je neizvesno, pa za šta onda živim? Živim za svaki dan. Živim za sadašnji trenutak. Zaboraviću današnji dan, ali to ne znači da današnji dan nije važan. 

''I dalje Alis'' je prva knjiga koju sam pročitala ove godine i još uvek sam pod utiskom. Govori o pedesetogodišnjakinji, cenjenoj profesorki Harvardskog univerziteta, supruzi i majci troje odrasle dece, koja se suočava sa ranom Alchajmerovom bolešću. Doktorki lingvističkih nauka događa se nezamislivo - dolazi u nemogućnost da se seti adekvatnih reči kojima se ranije poigravala i birala ih bez muke, zaboravlja put do kuće, osobe koje je srela, a na kraju i rođenu decu. Uspomene su nešto najdragocenije što imamo u životu i zamislite da nam ih okrutna igra sudbine oduzima jednu po jednu, dok ne ostane ništa. 
Knjiga je emotivna, ali nije srceparajuća. Tema jeste teška, ali je ovde predstavljena na način na koji svako od nas može da je razume, nakon čega nikada više nećemo gledati ovu bolest istim očima. Sama autorka, Lisa Đenova, diplomirani  je psiholog i neurolog, te se veoma potrudila da nam približi ovu oblast, kao i način na koji utiče na život obolelog i članove njegove porodice. 

Odlomak:
Volela bi da umesto Alchajmerove bolesti ima rak. Trampila bi Alchajmerovu bolest za rak istog trena. Postidela se zbog te svoje želje, a mada je bila sigurna da je to nemoguće, prepustila se maštanju. S rakom bi imala protiv čega da se bori. Postoje operacija, zračenje i hemoterapija. Postoji šansa da će pobediti. Njena porodica i kolege s Harvarda podržali bi je u toj borbi, koju bi smatrali plemenitom. Sve i kad bi na kraju izgubila, mogla bi značajno da ih pogleda u oči i da se oprosti pre nego što umre. 
Alchajmerova boelst potpuno je drugačija zver. Nema oružja koje je može usmrtiti. Trenutno sve zahvaćene Alchajmerovom bolešću čeka isti kraj, bilo da imaju osamdeset dve ili pedeset godina. Raspomamljena vatra guta sve. Niko neće izvući živu glavu. Dok su ćelava glava i savijena tračica znamenja hrabrosti i nade, njen nevoljni rečnik i sve slabije pamćenje znamenja su njene mentalne nestabilnosti i predstojećeg ludila. Ljudi oboleli od raka mogu da očekuju podršku svoje zajednice. Alis očekuje progonstvo. Čak i dobronamerni i obrazovani ljudi nastoje da se drže podalje od mentalno obolelih, iz straha. Ne želi da postane neko koga će izbegavati i koga će se plašiti. 

Ovu knjigu bih preporučila svim ženama, nezavisno od doba u kome se nalaze, da nas nadahne hrabrošću i upornošću, da nas inspiriše da provodimo više vremena sa svojom porodicom, da nas podseti koliko smo zapravo srećni. 

Link za čitaoce iz Srbije: http://www.carobnaknjiga.rs/i-dalje-alis

16.01.2014.

Festive mode part 2

   Festive mode slowly goes by, it's about time to get back to our everyday lives. Yet, we still have sweet winter delights such as scented candles, watching movies with cozy blanket and bowl of popcorn, hot wine and cinnamon, vanilla bubble baths, warm tea and big knits. 

12.01.2014.

Comeback



    I've made a break from blogging to pull myself together after that horrible October and take some time to mourn, rest and try to continue with everyday life. I like to keep personal things private and away from the blog, yet this time I just couldn't pretend that nothing happened and continue writing about cosmetics and stuff while my whole life tore apart.  Miscarriage is one of those things that you never completely recover from, but you have to try to stay sane for your family, friends and future children's sake. 
Here are some pics I made this month in my home town. Everything seems very festive these days - Christmas decorations are everywhere and  the streets are crowded with people, yet I chose black&white mode because I' ve never done it before with my photos of Belgrade, so I was curious how would they look like. 

   Posle izvesnog vremena koje je potrebno za oporavak i vraćanje starom načinu života, odlučila sam i da nastavim sa ovom svojom blog avanturom i druženju sa divnim devojkama koje gotovo svakodnevno srećem u ovom virtualnom svetu. Pre tri meseca sam zanemarila svoje nepisano pravilo da ne pišem o ličnim stvarima na blogu. Jednostavno, nisam mogla da se pravim kao da se ništa nije dogodilo i da nastavim da pišem o kremicama i ostalim sitnicama dok mi se život raspada. Gubitak bebe je nešto što, sigurna sam, nijedna žena ne može u potpunosti da preboli, ali se iz sve snage trudim da ostanem pribrana i nadasve zdrava radi svoje porodice, prijatelja i eventualnog budućeg potomstva. Moj divni kunić je takođe bio deo bloga i deo male porodice koju činimo moj suprug i ja i želela sam da se i ovde na neki način oprostim s njim. Nedostaje mi svakog dana. Svima vama koji ste mi poslali poruke podrške i pozitivnih misli se od srca zahvaljujem i obećavam da vas više neću izlagati crnim mislima.

Odlučili smo da ne slavimo Novu godinu, ali smo Božić proveli sa mojima. Tako je dobra stvar kad imate veliku porodicu, uvek se nešto dešava i stan odzvanja smehom, razgovorom i prijateljskim zadirkivanjima.

Nadam se da ste lepo proveli praznike, okruženi ljudima koje volite i da će nam 2014. godina svima biti srećnija i uspešnija nego prethodne.