11.12.2017.

Posled duge i teške bolesti

''Posle duge i teške bolesti'' naziv je romana italijanskog pisca Andree Vitalija i mogu vam reći da je naslov maltene duži od samog dela, koje se ističe svojom kratkoćom i jednostavnim stilom i čije stranice možete preleteti za manje od sat vremena. Dela malog obima su mi uvek pravi izazov jer moram obratiti posebnu pažnju da ne otkrijem previše, budući da se priča završi pre nego što zapravo počne. 

U domu porodice Lonati zvoni telefon, postariji domaćin Karlo, lekar, odgovara na poziv, a s druge strane žice je mlada Laura, kćerka njegovog dugogodišnjeg poznanika i suseda, beležnika Lučana Galimbertija, koji se nalazi u vrlo kritičnom stanju. Do momenta kada Karlo stiže u kuću pacijenta, njegov prijatelj je već mrtav. Iako svi znaci ukazuju na to da je uzrok smrti infarkt, Karlu upadaju u oči određene nepravilnosti na licu mesta i bojazan da smrt njegovog suseda nije bila prirodna već potpomognuta ljudskom rukom mu se useljava u srce, u nameri da ga ne napusti do konačnog razrešenja slučaja. Neprikladno sročena umrlica pobuđuje dodatnu Karlovu pažnju i od tog trenutka svaka njegova misao postaje okupirana diskretnim raspitivanjem i istragom koja bi rasvetlila Lučanovu smrt. 

Utisci:  Nalazim da je knjiga, u nedostatku bolje reči, prijemčiva, dovoljno zanimljiva da vas natera da je čitate, ali se prerano završava. Deluje nedovršeno. Vitali s malo reči uspeva da skicira portrete likova, od kojih neki nemaju čak ni imena (apotekar, gostioničar) ali nam je njihov karakter dobro poznat. Ne zaustavlja se na opisima već nas prosto baca u priču i vodi korak uz korak s Karlom, nabacujući nam mrvice tragova koje moramo prikupiti ne bismo li saznali šta se zapravo dogodilo zdravstveno ugroženom beležniku. 

09.12.2017.

Nedelja u slikama

 Počele su pripreme za praznike, spremanje poklona, paljenje lampica i izvlačenje omiljenih zimskih šolja za čaj, a ove godine sam, nakon više od decenije pauze, rešila da šaljem novogodišnje čestitke prijateljima. Ne očekujem ništa zauzvrat, šaljem ih jer me to raduje, a znam da skoro svi ljudi vole, u doba elektronskih pozdrava, da dobiju i poneku ''pravu'', opipljivu čestitku kao znak pažnje. Ove na slici sam kupila u pošti, a fali mi još desetak, koje ću da potražim na nekom drugom mestu jer hoću da sve budu različite. Na slici iznad vidite policu s novim knjigama, od kojih sam ranije čitala samo Hobita (ovo je ilustrovano izdanje koje sam kupila na Sajmu). Nešto mi sporije ide čitanje ovog meseca jer sam sebi natovarila dosta obaveza, a učlanila sam se i u teretanu (ipak), tako da odvajam vreme i za to, i prija mi da se tu izluftiram jer mi se nekad baš nakupi stresa u toku dana. 
 Pre neki dan sam isprobala i ovaj K piling za telo na bazi kafe i oduševljena sam jer koža momentalno deluje mekše na dodir, i nekako zategnutije. Malo sam se bojala da mi ne ostanu smeđe mrlje u kupatilu, ali ništa od toga, sve se lepo ispere. Ima više varijanti (cimet, morska so), a ja sam odabrala ovaj s karanfilićem koji je osmišljen specijalno za ovaj praznični period. Uz rizik da zvučim kao s reklame, moram reći da sam veoma zadovoljna i izgledom ambalaže (ćirilica!!!), mirisom, kao i time što je u pitanju domaća proizvodnja. 

Neki članovi moje porodice obožavaju integralne Tonus pločice i maltene smo se svi navukli, redovno ih grickamo i kupujemo kao najvernije mušterije.
Kao što sam rekla, nisam stizala ovih dana da čitam, tako da nema ni novih recenzija, i u takvim slučajevima kačim ove ''dnevnik'' postove, sa fotografijama koje nakupim u toku nedelje, nadam se da vam nisu dosadili. Vidimo se sledeće nedelje. 

07.12.2017.

Lepotica / Džojs Kerol Outs

A fair maiden / Joyce Carol Oates

Džojs Kerol Outs jedna je od poznatijih savremenih američkih književnica,a knjiga napisana iz njenog pera privukla me je jer nisam dotad čitala nijedno delo ove plodne spisateljice i profesorke kreativnog pisanja na Prinstonskom univerzitetu. 

Roman o šesnaestogodišnjoj Katji koja preko raspusta radi kao dadilja dvoma mališanima iz imućne porodice i kojoj je veoma dosadno tokom dugih letnjih dana koji se protežu u beskraj. Ipak, i to joj je bolje nego da sedi kod kuće jer je tamo niko ne očekuje. Ni otac koji ih je napustio, ali se Katja uvek nadala da će se vratiti. Ni nemarna majka ogrezla u kockanje i provod sa ljubavnicima. Ni dalji rođak, u Katjinim očima mangup, a u realnosti delinkvent i propalica, kog ona i dalje želi da impresionira. Jednog dana joj se obrati sedokosi čovek dobrodušnog izgleda i vragolastog glasa, i tu počinje naša priča. 

Pisanje mi se dopalo; temom nisam oduševljena i mislim da mi je dosta. Zaista se nadam da neću ispasti neki manijak jer mi je ovo već treća knjiga ove godine koja se bavi temom stariji muškarac i mlada žena/dete, a ovde je razlika u godinama najizraženija – ''Nevino sve je počelo. Kad je Katja Spivak šesnaest imala leta, a Markusu Kideru beše šezdeset i osmo.''

Knjiga nije vulgarna, na momente je toliko pitka da se čini kao knjiga za decu. Markusove namere prema Katji su bolesne, a sama Katja rastrzana je između gađenja i ponosa što je jedna tako ugledna i bogata ličnost toliko zainteresovana za nju, običnu devojčicu iz problematične porodice. Markus Kilder je naslednik starog bogatstva, pisac knjiga za decu, veliki dobrotvor i veoma cenjena, gotovo nedodirljiva ličnost; u suštini, on je jedan nesrećni perverzni starac kog u životu održava jedino želja da umre na način koji je sam odredio. 


Volela bih da pročitam još koji roman gđe Outs, doduše, neke malo drugačije tematike. Izdavač Lepotice je Agora.

                                                                            📖
Jer gospodin Kider je živeo u ''istorijski'' prestižnijem – ''znamenitijem'' – kraju Bejhed harbora, u blizini živopisnog bejhedskog svetionika i otvorenog okeana. Pošto se otvoreni okean prilično razlikovao od uskih brodskih kanala u novoizgrađenom susedstvu Engelhartovih, vazduh pored okeana bio je osetno hladniji i svežiji i mirisao je na vodu, pesak, sunce. I na novac, pomislila je Katja. Na posebnu vrstu mirisa novca, koji nije imao ništa s prljavim papirnim novčanicama koje možeš stvarno držati u ruci i brojati. Niti sa kovanicama koje ti se znoje na dlanu. Taj novac beše nevidljiv, novac istinskog bogatstva. 

***
Ja sam posebna. Gospodin Kider želi mene.

***
''Žalim slučaj. Nemam nikakvog vina. A i da imam, dušice, ne bih bio tako nesmotren da ga dam tebi.''
Što će reći: Maloletna si. Ne dolaziš u obzir

***
''Veruješ li u srodne duše, Katja? Da su neke osobe suđene jedne drugima? Bez obzira na njihove razlike. bez obzira na ćudljivost spoljašnjih okolnosti.''

03.12.2017.

Početak decembra i Besna mačka

 Nameravala sam da ovog vikenda okitim jelku, ali izgleda ništa od toga, moraću da prebacim za sledeću nedelju. Planirala sam da odvojim jednu manju za Ogija i dam mu slobodu da okiti po svojoj želji, a da imam i jednu ''normalnu'' koju ću sama da doteram u praznično ruho. Nešto baš i ne verujem da moj sin neće hteti i tu da umeša prste i učestvuje u dekorisanju, ali videćemo. A videćete i vi kako će izgledati na kraju. Počela sam s kupovinom poklona, nisam spremila ni polovinu, ali ima još vremena i na to ne gledam kao na obavezu već uživanciju. Utorak mi je bio malo stresan jer sam vodila Emu na ultrazvuk i ekg (znate da je ona srčani bolesnik) i zaista mrzim te kontrole, obe se tresemo od straha kad odemo veterinaru. Neki parametri su bolji, neki su lošiji i tako, povećana joj je doza tableta koje uzima svakodnevno. Kad sam došla kući, tresle su mi se ruke. Znam da drugi ljudi imaju mnogo većih problema od bolesnog psa, a ja sve emotivno doživljavam uprkos pokušajima da se distanciram. 

Čini mi se da praznici svake godine počinju sve ranije, a razlog tome je možda preuranjeno kićenje grada; kako bilo, hvata sad i mene pretpraznična euforija, pa jedva čekam da upalim lampice i postavim ukrase po stanu. 
 Juče sam opet išla na čajanku. Videla sam na Instagramu slike iz bistroa Besna mačka na Vračaru, pa sam odlučila da odem i vidim kako je tamo. Malo sam s drugaricom čitala (i usput prevodila) Harija Potera na grčkom (nas dve se inače znamo s fakulteta, obe smo odabrale grčki jezik kao izborni), a posle nam se pridružila još jedna drugarica, pa smo batalile grčki. Zaista je prijatno, osoblje je ljubazno, imaju lep izbor organskih čajeva za nas čajopije, a imaju i macu koja se mota u blizini - i pitoma je, nije besna :-) Enterijer je toliko šaren da uopšte ne morate da pojačavate boje prilikom obrade fotografija, haha. Doći ćemo ponovo. 

Tokom noći sam doživela jedan čaroban momenat, ustala sam oko 4 ujutru da pijem vode i videla da pada prvi sneg. Noć, tišina i pahulje koje promiču pred očima. Već sam izvodila Emu i Ogija da se poigraju na snegu, a moj glamurozni plan za popodne je da uspavam dete i čitam Gogoljeve Mrtve duše, držite mi palčeve da zaspi. 

01.12.2017.

Baldasarovo putešestvije


Baldasar Embrijako, trgovac, hrišćanin italijanskog porekla, vlasnik je jedne male prodavnice knjiga, starinskih figura, oslikanih vaza i drugih zanimljivosti. Igrom slučaja, nakratko se u njegovom posedu nađe veoma neobična knjiga, Stoto ime, od nekih traženo, a od drugih prokazano, bogohulno delo, a koje je vezano za predskazanje da je nadolazeća godina, 1666. sudbonosna za čovečanstvo i da se tada očekuje smak sveta, spas za pravoverne i blagorodne, a propast za grešne. Iako sumnjičav, Baldasar ne može, a da povremeno ne dozvoli da ga takne praznoverje. U celini, glavni junak nam je ovde prikazan sa svojim vrlinama i manama: gord na svoje slavne đenovske pretke, neumeren u jelu, hrabar i kukavica, pošten i lažljiv, velikodušan i sebičan, a njegova pripovest nam je data u vidu dnevnika. Pomenuta knjiga, Stoto ime, ubrzo će mu iskliznuti iz šaka, a on će preći pola sveta u potrazi za njom, od svog rodnog Biblosa, preko Carigrada, Đenove, Lisabona i Londona, uporedo sa knjigom tražeći ljubav i vraćajući se svojim korenima. 

Utisci: Pisala sam već da uživam u Malufovom pripovedanju, tako da nisam ostala razočarana ni ovom knjigom. Manje mi se dopala od nekih drugih njegovih romana, recimo OVOG i OVOG, ali mi je bila bolja nego Levantski đerdan. Njegova proza za mene predstavlja mešavinu poezije, mudrih misli, ali i zanimljivih informacija i deluje blagotvorno na moj čitalačko sazrevanje.  

Imam zamerku koja se tiče prevođenja - po mom mišeljenju, prevodilac se suviše izdašno koristila turcizmima. Pretpostavljam da je htela da nam dočara orijentalni duh, ali sam imala poteškoća da razumem neke reči koje se ne koriste u našem svakodnevnom govoru. U prvoj polovini knjige svaka stranica pršti od turcizama, dok ih u drugom delu ima znatno manje - možda zato što je naš Baldasar tada u Evropi (?). Ne volim bespotrebno skrnavljenje srpskog jezika i pristalica sam upotrebe slovenskih reči, uz pribegavanje tuđicama u situacijama kada nemamo srpski pandan. Nisam čitala original, ali sam uverena da u njemu nema toliko turskih reči (ili su navedene u fusnotama). 

                                                                              📖

''Alah je nastalo sažimanjem od 'al-ilah', što prosto naprosto znači 'bog'. To dakle nije ime, već samo oznaka. Kao kad kažeš 'sultan'. Ali sultan ima i svoje ime, pa se zove Muhamed, ili Murat ili Ibrahim ili Osman. Kao i papa, neka ga zovu i sveti otac, ali i on ima vlastito ime.'' 

***
Već tri dana nisam napisao ni retka. Da bi čovek vodio dnevnik, mora gajiti raznovrsne brige, a ja imam samo jednu. 

***

Tamo su, nebo nije ugašeno, gradovi nisu uništeni , ni Đenova, ni London, ni Moskva, ni Napulj. Moraćemo opet živeti dan za danom prikovani za tlo, s našim ljudskim bedama. S kugom i vrtoglavicama, s ratom i brodolomima, s našim ljubavima, s našim ranama. Nijedna božanska kataklizma, nijedan veličanstveni potop neće doći da uguši naše užasne strahove i izdaje. Moguće je da nam Nebo nije ništa obećalo. Ni najbolje ni najgore. Moguće je da Nebo živi samo u ritmu naših sopstvenih obećanja.